Стилистический анализ рассказа Уильяма Сомерсета Моэма «Луиза»

Автор работы: Пользователь скрыл имя, 26 Февраля 2013 в 16:30, реферат

Описание

Знакомство с лучшими образцами английской поэзии и прозы, умение вдумчиво читать и понимать художественную литературу в единстве содержания и формы способствуют всестороннему целостному развитию личности, становлению духовного мира человека, созданию условий для формирования у него внутренней потребности в непрерывном совершенствовании, в реализации своих творческих возможностей.

Содержание

Введение…………………………………………………………………………...3
1. Стилистика английского языка
1. Сущность стилистического анализа английского текста……………..5
2. Стилистические приемы и выразительные средства английского языка………………………………………………………………………...8
Стилистический анализ рассказа Уильяма Сомерсета Моема «Луиза»
2.1. Жизнь и творчество Уильяма Сомерсета Моэма……………………..13
Stylistic analysis of “Louise” by Somerset Maugham………………….15
Заключение……………………………………………………………………….18
Список использованной литературы…………………………………………...19
Приложение 1…………………………………………………………………….20
Приложение 2…………………………………………………………………….24

Работа состоит из  1 файл

Stylistic_analysis_Lena_Struchkova.doc

— 155.50 Кб (Скачать документ)

‘I shan’t live to trouble you long,’ she said.

He was a soldier and an ambitious one, but he resigned his commission. Louise’s health forced her to spend the winter at Monte Carlo and the summer at Deauville. He hesitated a little at throwing up his career, and Louise at first would not hear of it; but at last she yielded as she always yielded, and he prepared to make his wife’s last few years as happy as might be. 
‘It can’t be very long now,’ she said. ‘I’ll try not to be troublesome.’ 
For the next two or three years Louise managed, notwithstanding her weak heart, to go beautifully dressed to all the most lively parties, to gamble very heavily, to dance and even to flirt with tall, slim young men. But George Hobhouse had not the stamina of Louise’s first husband and he had to brace himself now and then with a stiff drink for his day’s work as Louise’s second husband. It is possible that the habit would have grown on him, which Louise would not have liked at all, but very fortunately (for her) the war broke out. He rejoined his regiment and three months later was killed. It was a great shock to Louise. She felt, however, that in such a crisis she must not give way to a private grief; and if she had a heart attack nobody heard of it. In order to distract her mind, she turned her villa at Monte Carlo into a hospital for convalescent officers. Her friends told her that she would never survive the strain. 
‘Of course it will kill me,’ she said, ‘I know that. But what does it matter? I must do my bit.’ 
It didn’t kill her. She had the time of her life. There was no convalescent home in France that was more popular. I met her by chance in Paris. She was lunching at the Ritz with a tall and very handsome Frenchman. She explained that she was there on business connected with the hospital. She told me that the officers were too charming to her. They knew how delicate she was and they wouldn’t let her do a single thing. They took care of her, well—as though they were all her husbands. She sighed

‘Poor George, who would ever have thought that I, with my heart, should survive him?’ 
‘And poor Tom!’ I said.

I don’t know why she didn’t like my saying that. She gave me her plaintive smile and her beautiful eyes filled with tears.

‘You always speak as though you grudged me the few years that I can expect to live.’ 
‘By the way, your heart’s much better, isn’t it?’ 
‘It’ll never be better. I saw a specialist this morning and he said I must be prepared for the worst.’ 
‘Oh, well, you’ve been prepared for that for nearly twenty years now, haven’t you?’ 
When the war came to an end Louise settled in London. She was now a woman of over forty, thin and frail still, with large eyes and pale cheeks, but she did not look a day more than twenty-five. Iris, who had been at school and was now grown up, came to live with her. 
‘She’ll take care of me,’ said Louise. ‘Of course it’ll be hard on her to live with such a great invalid as I am, but it can only be for such a little while, I’m sure she won’t mind.’ 
 
Iris was a nice girl. She had been brought up with the knowledge that her mother’s health was precarious. As a child she had never been allowed to make a noise. She had always realized that her mother must on no account be upset. And though Louise told her now that she would not hear of her sacrificing herself for a tiresome old woman the girl simply would not listen. It wasn’t a question of sacrificing herself, it was a happiness to do what she could for her poor dear mother. With a sigh her mother let her do a great deal.

‘It pleases the child to think she’s making herself useful,’ she said. 
‘Don’t you think she ought to go out and about more?’ I asked. 
‘That’s what I’m always telling her. I can’t get her to enjoy herself. Heaven knows, I never want any one to put themselves out on my account.’

And Iris, when I remonstrated with her, said: ‘Poor dear mother, she wants me to go and stay with friends and go to parties, but the moment I start off anywhere she has one of her heart attacks, so I much prefer to stay at home.’

But presently she fell in love. A young friend of mine, a very good lad, asked her to marry him and she consented. I liked the child and was glad that she was to be given the chance to lead a life of her own. She had never seemed to suspect that such a thing was possible. But one day the young man came to me in great distress and told me that his marriage was indefinitely postponed. Iris felt that she could not desert her mother. Of course it was really no business of mine, but I made the opportunity to go and see Louise. She was always glad to receive her friends at tea-time and now that she was older she cultivated the society of painters and writers. 
‘Well, I hear that Iris isn’t going to be married,’ I said after a while. 
‘I don’t know about that. She’s not going to be married quite as soon as I could have wished. I’ve begged her on my bended knees not to consider me, but she absolutely refuses to leave me.’ 
‘Don’t you think it’s rather hard on her?’

‘Dreadfully. Of course it can only be for a few months, but I hate the thought of anyone sacrificing themselves for me.’

‘My dear Louise, you’ve buried two husbands, I can’t see the least reason why you shouldn’t bury at least two more.’

‘Do you think that’s funny?’ she asked me in a tone that she made as offensive as she could. 
‘I suppose it’s never struck you as strange that you’re always strong enough to do anything you want to and that your weak heart only prevents you from doing things that bore you?’ 
‘Oh, I know, I know what you’ve always thought of me. You’ve never believed that I had anything the matter with me, have you?’

I looked at her full and square.

'Never. I think you’ve carried out for twenty-five years a stupendous bluff. I think you’re the most selfish and monstrous woman I have ever known. You ruined the lives of those two wretched men you married and now you’re going to ruin the life of your daughter.’ 
I should not have been surprised if Louise had had a heart attack then. I fully expected her to fly into a passion. She merely gave me a gentle smile. 
‘My poor friend, one of these days you’ll be so dreadfully sorry you said this to me.’ 
‘Have you quite determined that Iris shall not marry this boy?’ 
‘I’ve begged her to marry him. I know it’ll kill me, but I don’t mind. Nobody cares for me. I’m just a burden to everybody.’

‘Did you tell her it would kill you?’

'She made me.’

‘As if anyone ever made you do anything that you were not yourself quite determined to do.’ 
‘She can marry her young man to-morrow if she likes. If it kills me, it kills me.’ 
‘Well, let’s risk it, shall we?’

‘Haven’t you got any compassion for me?’

‘One can’t pity anyone who amuses one as much as you amuse me,’ I answered.

 
 
A faint spot of colour appeared on Louise’s pale cheeks and though she smiled still her eyes were hard and angry.

‘Iris shall marry in a month’s time,’ she said, ‘and if anything happens to me I hope you and she will be able to forgive yourselves.’

Louise was as good as her word. A date was fixed, a trousseau of great magnificence was ordered, and invitations were issued. Iris and the very good lad were radiant. On the wedding-day, at ten o’clock in the morning, Louise, that devilish woman, had one of her heart attacks—and died. She died gently forgiving Iris for having killed her.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

\

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Приложение 2

Я никогда не понимал, чего ради Луиза  со мной знается. Она меня недолюбливала  и не упускала случая за моей спиной сказать обо мне самым милым тоном что-нибудь нелестное. Она была слишком деликатна, чтобы выражать свои мысли прямо, но намек, вздох, легкое движение ее красивых рук говорили яснее слов. Это была великая мастерица на язвительные комплименты. Мы, правда, близко знали друг друга уже лет двадцать пять, но я никогда не поверю, чтобы старое знакомство имело для нее хоть какое-нибудь значение. Она считала меня грубым, черствым, циничным и вульгарным. Я терялся в догадках, почему бы ей попросту не отступиться от меня. Ничуть не бывало; напротив, она не оставляла меня в покое -- постоянно звала к себе то к завтраку, то к обеду, а раз или два приглашала провести субботу и воскресенье на ее загородной вилле. Наконец, как мне показалось, я понял, в чем тут дело. Луизу мучило подозрение, что я ей не верю; потому-то она и не любила меня, но в то же время искала моего общества: я единственный не принимал ее всерьез, это ее злило, и она не могла успокоиться, пока не заставит меня сдаться и признать свою ошибку. Быть может, она смутно чувствовала, что я разгадал под маской ее истинное лицо, и решила рано или поздно разубедить меня -- ведь только я один еще упорствовал. Я не был до конца уверен в том, что Луиза -- отъявленная лгунья. Возможно, она обманывала себя не менее удачно, чем других, или же в глубине души смеялась над всеми. А если так, то ее могло привлекать ко мне сознание, что у нас, как у двух мошенников, есть общий секрет, о котором никто и не догадывается.  
      Я знал Луизу еще до замужества. Это была хрупкая, слабенькая девушка с большими грустными глазами. Отец и мать боготворили ее и дрожали над ней -- после какой-то болезни, кажется скарлатины, у нее было осложнение на сердце, и ей приходилось особенно беречься. Когда Том Мэйтленд сделал ей предложение, родители пришли в ужас, так как считали, что дочь слишком хрупка для тягот семейной жизни. Но жилось им нелегко, а Том Мэйтленд был богат. Он клялся, что для Луизы готов на все, и в конце концов они вверили эту святыню его попечениям. Том Мэйтленд был рослый, здоровый, очень красивый парень, прекрасный спортсмен. В Луизе он души не чаял. Он понимал, что с ее больным сердцем жить ей на земле осталось недолго, и решил сделать все возможное, чтобы эти немногие годы она была счастлива. Он забросил любимый спорт, но не потому, что она этого требовала (нет, она радовалась его успехам!), а потому, что, по странному совпадению, стоило ему собраться куда-нибудь -- поиграть в гольф или на охоту, -- как с ней случался сердечный припадок. Если они расходились во мнениях, она тотчас уступала, ведь это была самая покладистая из всех жен на свете, но сердце подводило ее, и она неделю лежала в постели, кроткая, безропотная. Конечно, с его стороны было жестоко противоречить ей. Потом он долго убеждал ее, что был неправ, и только после упорной борьбы великодуший она наконец соглашалась поступить по-своему. Однажды, видя, как Луиза прошагала восемь миль, когда ей вздумалось прогуляться, я намекнул Тому Мэйтленду, что она крепче, чем кажется с первого взгляда. Он покачал головой и ул.  
      -- Нет, нет, здоровье у нее никуда. Она показывалась лучшим в мире докторам, и все они считают, что ее жизнь висит на волоске. Просто у нее необычайная сила воли.  
      Он передал Луизе мое мнение о ее выносливости.  
      -- Завтра мне придется за это расплачиваться, -- сказала вечная страдалица. -- Я окажусь на пороге смерти.  
      -- По-моему, сил у вас предостаточно, было бы желание, -- возразил я. Я давно заметил, что в веселой компании она может танцевать ночь напролет; если же ей скучно, она чувствует недомогание и Том вынужден везти ее домой.  
      -- Боюсь, что мой ответ ей не понравился, -- она мило улыбнулась мне, но ее большие голубые глаза оставались серьезными.  
      -- Вы, верно, ждали, что я упаду замертво, лишь бы доставить вам удовольствие, -- сказала она.  
      Луиза пережила своего мужа. Он умер, жестоко простудившись, когда они катались на яхте и все пледы понадобились Луизе, чтобы не замерзнуть. Он оставил ей солидное состояние и дочь. Луиза была безутешна. Удивительно, как она вообще выдержала этот удар. Друзья ждали, что она тут же последует за бедным Томом в могилу. Они уже от души жалели ее дочь, которая останется круглой сиротой. Они удвоили свое внимание к Луизе. Не давали ей пальцем пошевелить; старались делать все на свете, только бы избавить ее от забот. Как же иначе, ведь, если предстояло что-нибудь утомительное или неинтересное, сердце изменяло ей и она оказывалась на пороге смерти. Она говорила, что просто погибает без человека, который заботился бы о ней, и не знает, как с ее слабым здоровьем вырастить свою дорогую Айрис. Друзья спрашивали, почему бы ей не выйти опять замуж. О, с ее сердцем об этом не может быть и речи, хотя, конечно, дорогой Том хотел бы этого, и, пожалуй, так было бы лучше для Айрис; но кто ж захочет возиться с таким жалким инвалидом? Как ни странно, охотников взять на себя эту обузу нашлось более чем достаточно, и спустя год после смерти Тома Луиза позволила Джорджу Хобхаусу повести ее к алтарю. Это был превосходный, подающий надежды молодой человек, к тому же далеко не бедняк. Он был бесконечно признателен за то, что именно ему предоставили право заботиться об этом хрупком создании.  
      -- Не бойся, я долго не протяну, -- говорила она. Он был человек военный, притом весьма честолюбив, но вышел в отставку. Здоровье Луизы требовало, чтобы зиму она проводила в Монте-Карло, а лето в Довилле. Он не сразу решился отказаться от своей карьеры, а Луиза сперва и слышать об этом не хотела; но наконец она уступила, как уступала всегда, и он целиком посвятил себя тому, чтобы остаток жизни жена его была по возможности счастлива.  
      -- Теперь уже недолго, -- говорила она. -- Я постараюсь не быть тебе в тягость.  
      Следующие два или три года Луиза, несмотря на слабое сердце, ухитрялась появляться в нарядных туалетах на всех самых шумных вечерах, крупно играла и даже флиртовала с высокими и стройными молодыми людьми. Но Джордж Хобхаус был не так вынослив, как первый муж Луизы, и, чтобы справиться с повседневными обязанностями ее второго мужа, ему то и дело приходилось поддерживать себя крепкими напитками. Возможно, это вошло бы у него в привычку, что вряд ли понравилось бы Луизе, но, к счастью (для нее), началась война. Он вернулся в полк и спустя три месяца был убит. Это был тяжелый удар для Луизы. Однако она понимала, что в такое время нельзя предаваться личному горю; если у нее и был сердечный припадок, то никто об этом не узнал. Чтобы как-то рассеяться, она превратила свою виллу в Монте-Карло в санаторий для выздоравливающих офицеров. Друзья говорили ей, что она не выдержит такого напряжения.  
      -- Конечно, это убьет меня, -- соглашалась она. -- Я знаю. Но что за беда? Я выполню свой долг.  
      Это не убило ее. Она наслаждалась жизнью как никогда. Во всей Франции не было более популярного санатория. Случайно я встретил Луизу в Париже. Она завтракала в "Рице" с высоким и очень красивым молодым французом. Она объяснила, что приехала сюда по делам санатория. Офицеры необыкновенно милы с ней. Зная, как она слаба, они не позволяют ей шагу ступить. Они заботятся о ней, как ... ну да, как любящие мужья. Она вздохнула.  
      -- Бедняжка Джордж, кто бы мог подумать, что я, с моим сердцем, переживу его?  
      -- И бедняжка Том! -- сказал я.  
      Не знаю почему, но мои слова ей не понравились. Она, по обыкновению, страдальчески улыбнулась, и ее прекрасные глаза наполнились слезами.  
      -- Вы всегда говорите так, будто упрекаете меня за те немногие годы, что мне осталось прожить.  
      -- Кстати, ваше сердце, кажется, окрепло?  
      -- Оно никогда не окрепнет. Сегодня я показывалась специалисту, и он сказал, что я должна приготовиться к худшему.  
      -- Ну, это пустяки, вы ведь уже двадцать лет готовитесь к худшему.  
      После войны Луиза поселилась в Лондоне. Это была по-прежнему худая, хрупкая женщина, большеглазая и бледная, но, хотя ей было за сорок, никто не давал ей больше двадцати пяти. Айрис, которая уже вышла из пансиона и стала совсем взрослой девушкой, переехала жить к ней.  
      -- Она будет заботиться обо мне, -- говорила Луиза. -- Конечно, нелегко ей придется с таким инвалидом, но вряд ли она посетует -- ведь дни мои сочтены.  
      Айрис была славная девушка. Всю жизнь ей внушали, что ее мать серьезно больна. Даже в детстве не позволяли шуметь. Она всегда понимала, что для матери всякое волнение очень вредно. И хотя сейчас Луиза уверяла ее, что ни в коем случае не позволит ей жертвовать собой ради нудной старой женщины, девушка и слышать ничего не хотела. Разве это жертва, это же счастье хоть чем-нибудь помочь бедной мамочке. Со вздохом Луиза принимала ее помощь, и немалую.  
      -- Девочке нравится думать, что она мне полезна, -- говорила она.  
      -- А вам не кажется, что ей нужно побольше бывать на людях? -- спросил я.  
      -- Об этом-то я ей всегда и толкую. Не могу заставить ее развлечься. Видит бог, я совсем не хочу, чтобы кто-то страдал из-за меня.  
      Айрис же, когда я пытался вразумить ее, сказала:  
      -- Бедная мамочка, она хочет, чтобы я гостила у друзей и ездила на вечера, но стоит мне собраться куда-нибудь, как с ней случается припадок, -- лучше уж я посижу дома. Но вскоре она влюбилась. Один мой знакомый, весьма приятный юноша, попросил ее руки, и Айрис дала согласие. Мне нравилась эта девочка, и я радовался, что у нее будет наконец своя жизнь. По-видимому, она прежде и не подозревала, что это возможно. Но однажды молодой человек пришел ко мне в совершенном отчаянии и сказал, что свадьба откладывается на неопределенное время. Айрис не в силах оставить мать. Конечно, мое дело сторона, но я решил повидаться с Луизой. Она всегда приглашала к чаю друзей и теперь, когда стала старше, собирала у себя художников и писателей.  
      -- Итак, я слышал, Айрис замуж не выходит, -- сказал я после обычных приветствий.  
      -- Еще неизвестно. Пока что нет, хотя мне бы очень этого хотелось. Я на коленях умоляла ее не считаться со мной, но она наотрез отказывается меня покинуть.  
      -- Не кажется ли вам, что ей это нелегко?  
      -- Ужасно. Правда, ждать осталось всего несколько месяцев, но мне невыносимо думать, что кто-то жертвует собой ради меня.  
      -- Дорогая Луиза, вы схоронили уже двух мужей, я, право, не понимаю,  
      почему бы вам не схоронить по крайней мере еще двоих.  
      -- Не вижу тут ничего смешного, -- сказала она ледяным тоном.  
      -- А вам никогда не казалось странным, что у вас хватает сил исполнять все свои желания и что слабое сердце мешает вам делать лишь то, что вам не по вкусу?  
      -- О, я прекрасно знаю, что вы обо мне думаете. Вы никогда не верили, что я серьезно больна, так ведь?  
      Я посмотрел ей прямо в глаза.  
      -- Никогда. Я считаю, что ваше поведение все эти двадцать пять лет -- сплошная ложь. Я не встречал более эгоистичной и жестокой женщины. Вы разбили жизнь двум тем несчастным, которые женились на вас, а теперь собираетесь разбить жизнь родной дочери.  
      Меня бы не удивило, если б с Луизой тут же случился сердечный припадок. Я был уверен, что она придет в ярость. Но она только кротко улыбнулась.  
      -- Мой бедный друг, уже недалек тот день, когда вы страшно пожалеете об этих словах.  
      -- Вы твердо решили помешать Айрис выйти за этого мальчика?  
      -- Я умоляю ее выйти за него. Я знаю, что это убьет меня. Ну что ж. Кому я нужна? Только обуза для всех.  
      -- И вы ей сказали, что это убьет вас?  
      -- Она меня заставила.  
      -- Как будто можно заставить вас сделать хоть что-то, что не входит в ваши намерения!  
      -- Пусть женятся хоть завтра, раз ей так хочется. Если это убьет меня -- так тому и быть.  
      -- Может, рискнем?  
      -- Неужели вы ни капли не жалеете меня?  
      -- Да вы мне смешны, какая уж тут жалость.  
      На бледных щеках Луизы выступил слабый румянец, и, хотя она по-прежнему улыбалась, глаза ее смотрели холодно и зло.  
      -- Свадьба будет не позже, чем через месяц, -- сказала она, -- и, если со мной что-нибудь случится, надеюсь, ни вы, ни Айрис не станете терзаться угрызениями совести.  
      Луиза сдержала слово. Был назначен день, заказано пышное приданое, разосланы приглашения. Айрис и весьма приятный юноша сияли. В день свадьбы, в десять утра, с этой чертовой куклой Луизой случился очередной сердечный припадок и она умерла. Умерла, великодушно простив Айрис, которая ее убила.




Информация о работе Стилистический анализ рассказа Уильяма Сомерсета Моэма «Луиза»